Има дана када свет је гори због губитка славних људи који су способни да покажу варварство људског. Нису сви комичари способни да остану лево и десно како би остали неутрални у односу на оно што се дешава у земљи попут Шпаније, а једна од њих је Ковачница.
Данас Ковачнице су нас напустиле у 76. години и то је илустровало пола века шпанске историје да се суочава са свим врстама напада. Интелигентан хумор, врло добро илустрован сопственим стилом и никад му не недостаје сатире и друштвене критике; толико важно да покажете стварност коју увек покушавате да сакријете.
У њиховој последње 23 године објављује за Ел Паис и донео нам је такве незаборавне ликове као што су Цонцха и Мариано, осим осталих попут Ромералеса. Интелигентан хумор којем није недостајало критике да нас увиди у свакодневне кораке који обликују историју једне земље.
Било је то у 14 када почео да ради у шпанској телевизији да започне цртање. Већ 1964. године почео је да објављује свој први цртани филм у штампи, у Пуеблу. Прошао је кроз главне сатиричне часописе који су настали са транзицијом, а међу којима су Ел Јуевес, Пор Фавор или Хермано Лобо.
Цртач који прилагођен променама у шпанском друштву и како је увек добро сликао у својим бројним вињетама са својим личним и јединственим стилом у цртању.
Могао је плене читав низ генерација који су у својим цртаним филмовима и цртежима видели одраз државе која је од диктатуре прешла у транзицију да би се данас завршила на најдемократскији начин.
Un тужан дан за креативце и карикатуристе који виде генија графичког хумора како пролази, тако потребан данас.
ДЕП