Јуче смо се срели са надреална фотографија Мицхала Биеганског са том потрагом за собом у чудним местима и шумама где огледала збуне када гледалац погледа нека његова дела.
Данас се овог петка враћамо на надреализам у фотографији Роберта & Схане Паркехаррисон. Како сами коментаришу на свом сајту, они отварају радна места као одговор на људске односе, технологију и природу. То можемо видети у његовим делима где двосмислен наратив нуди његову визију у дилеми комбинације најљудскијих жеља и оних које иду ка иновацијама и технологији.
„Логика пролећа“ је а прилично упечатљива фотографија и то заокупља пажњу гледаоца. У ово доба године када ћемо закорачити на то цвеће и пронаћи ту тонску промену у хоризонту и пејзажима, Роберт и Шана нам доносе прве кораке пролећа из сопствене перспективе.
Својим механичким уређајем и тим семенкама које пушта, окружен лептирима, протагониста ове фотографије обрадите земљу којом газите са довољно енергије коју осетимо из позе која се користи у снимању. Фотографија која је веома упоредна са многим другим које можете пронаћи на овом пару који има велику страст према надреализму.
Степен надреализма у чудним сценама и природним елементима зависи од погледа гледаоца. Да, такође се истиче квалитет у фотографији Као и са свим његовим графичким радовима које можете пронаћи на његовој веб страници, линк овде.
Збирка која такође тражи поезија као заједнички именитељ и оне пастелне боје са меким тоновима. Пар који заједно иде у потрагу за сопственим уметничким пројекцијама и оним надреализмом који живи у обоје.