Надреализам већ дуго није делио нешто што је било од велике важности. Прошле године смо имали Сарах ДеРемер ваше црно-беле концептуалне сцене са одличним резултатима и који изазивају чудне сензације оног тренутка када их неко погледа и обрати пажњу на њихове детаље. Ако потражимо другог уметника, већ у скулптури имамо Андерса Крисара да омамљује оног да сте имали среће да одете на неку од њихових изложби.
Враћамо се надреализму са мађарском уметницом Флором Борси која је са тзв само 22 године показује велики таленат у сваком свом делу. Његов начин гледања на свет око нас је преплављујући оним фотографијама које омогућавају гледаоцу да задржи дах док се храни његовом перспективом виђења ствари и људи.
Свој надреални свет у коме а човек у кравати и јакни Даље постаје посебан бели зец који зури крвавих очију у чудан и елоквентан призор.
Или која су то врата која се налазе између пролаза онога који гледа и линије хоризонта, смештен у сивом простору.
Лептир налетео на лице лепе жене уступити место чудном изгледу који се меша између човека и живог бића које се издваја метаморфозом.
Та мачка, попут лептира, постаје део његовог аутопортрета мачјим погледом и тим упртим плавим очима.
Веома млад уметник којег се мора пратити да би се пронашло будуће запослење и ко тај посебан изглед имате свет у коме се сви налазимо, отварамо друге просторе, друга осећања и друге хоризонте. Ваш веб са ове везе и сигурно ћемо је поново видети у овим крајевима да својим прелепим фотографијама пренесе свој надреализам.