Киша је један од атмосферских феномена који је најтеже довести до платна, па су стога различити и бројни уметници покушали су да их поново створе кроз своју палету и кист да би на сликовном делу осетили осећаје човек је преплављен оштрицом слабе кише.
Доводе нас Андре Кохн, Душан Ђукарић и Емерицо Имре Тотх његова достигнућа у уношењу мира у слику што може бити кишно поподне док га сагледавамо са прозора или осећај када је особа окупљена под заштитом свог кишобрана као што видите доле.
Почевши од Кохн и његова дивна уметничка рекреација где можете видети пар под кишобраном који шета по киши. Са а уредан стил и то нас доводи до тачке када се чини да размишљамо о сцени седећи у кафетерији гледајући кроз прозор где се појављују ове две фигуре. Кишу хвата такву каква је и његовом техником.
Окрећемо се воденим бојама Ђукарић са постојаношћу бивања пре још један сликар који носи сивило јесењег поподнева са кишом која пада, како нас учи у неким својим делима. Аутор вредан пажње који попут Кохна испуњава своју мисију да на најбољи начин представи овај атмосферски феномен.
са Имре Тотх у овим приказима налазимо заједнички именитељ као што је кишобран, са женом у црвеном почињен под њим чекајући да изненадна киша прође то ју је одмах ухватило. Овде се такође појављује употреба палете као алата, а бела боја доминира као боја на целом платну. Још један пример где је та деликатна и осетљива атмосфера заробљена, и најчешће опуштајућа.