Пре две године имали смо помен коришћење празних простора насупрот „хорор вацуи“. Овај латински израз дословно значи страх од празнине а користи се у историји уметности, посебно у сликарској критици, за описивање испуњавања празног простора у уметничком делу неком врстом дизајна или слике.
У келтским међусобно повезаним дизајном можемо наћи један од примера хорор вацуи или у делу Уомо Неро Фулвија Ди Пјаце. Сликар који користи уље како би ову терминологију максимално изразио како би испунио све просторе великим детаљима, као што се то дешава у наведеном делу или у многим другима.
Овај термин се може повезати са анализом мишљења тзв „Природа се гади вакуума“ и то само по себи сугерише како се силе природе теже да се прошире и попуне било који простор или рупу.
Ди Пиазза се такође издваја по стварању уљане слике огромних димензија где се фантастичне сцене са свим врстама окружења, попут шума или острва на небу, одликују тамним бојама које целину импрегнирају нечим тамним.
Уомо Неро изгледа више од креира се дигиталним алатом како може бити Пхотосхоп него са четком и великом количином уља, посебно за те детаље да направе мало посебан комад, из којег је тешко извући неке закључке ако га узмемо из фантазије и терора.
Употреба тога палета тамне боје на његовим сликама плус обиље усковитланих облака навело је многе људе да сматрају да је његово дело прилично песимистично. Заправо, Ди Пиазза каже да је његово надреалистичко дело инспирисано политичком и економском теоријом Јеремија Рифкина, посебно из његове књиге Ентропија.
Остављам те са ваше веб странице.