Нећемо се заваравати, ми живимо у систему какав јесмо гориво из којег се храни да настави да се овековечи. Као да смо у Матриксу, постоје илустровани радови који су у стању да нам уз мало разумевања прикажу то исто и покушају да промене сабирну тачку којом разумемо живот око себе.
Као та батерија, као та енергија, служи систем који је увучен у тај механизам који се може активирати и деактивирати у главном протагонисти овог дела. У технолошком свету уметник, чије име не знам, доводи нас до међусобног повезивања са оним кабловима и технолошким уређајима који нас све више окружују у нашим свакодневним рутинама.
А црно-бела илустрација да се фокус стави на једину боју која се истиче, црвену. Крв која је живот који тече венама нашег тела и који нам омогућава да постанемо свесни, да будемо вољени или да удишемо сваку од оних секунди које испаре када напустимо овај свет.
Не знамо куда идемо, али смо део система који је повезан на мрежу и у коме се може наставити са том плавом пилулом, у којој блажено незнање илузије управља нашим корацима, или узми црвени, онај који Нео приноси устима да би се други свет отворио пред његовим очима, и његове инхерентне последице.
Људски ресурси су а рад који се допушта да се гледа, бунтовно је а истовремено и крвари. Направљен је дигитално са хладном употребом сиве, мало црне и доста белог, да капље крви покаже како нас систем граби све док не успе да нас одвоји од наше виталности тако да пљеснива поплава дане, мисли и емоције .