Јонатхон Кеатс је себи поставио подвиг када користите фотографије са дугим експозицијама са 4 миленијумске камере. Његов циљ је да искористи 1.000-годишњу брзину затварача да документује како време пролази у сливу језера Тахое.
Да бисмо разумели о чему се ради у Миленијумској камери, морамо идите у 2015. годину када Кеатс увео га. То је једноставан бакарни коморни уређај са рупом избушеном кроз плочу од 24 карата.
Биће то током следећих 1.000 година када ће Миленијумска камера од користиће се 4, који ће циљеве поставити у животну средину и тако документовати све трансформације животне средине које се спроводе.
Биће четири тачке у којима Биће смештене Миленијумске камере сликати традиционалне пејзаже. Ове камере ће у близини имати плочицу која објашњава сврху њиховог пројекта под називом Тахое Тимесцапе.
Главна идеја је видети како животна средина се временом трансформише са годинама које ће достићи 1.000. Биће то 3018. године када ће бити изложен његов рад, као што је и сам Китс изјавио у најави овог пројекта од великог интереса за фотографију и да има графички документ који сведочи о толико година.
Не можемо се сетити ниједног сличног пројекта у коме идеје се пројектују у огромном временском оквиру и у којима се могу ухватити и забележити догађаји свих врста; посебно у вези са природом и протоком времена.
Јонатхон Кеатс је експериментални филозоф која покушава да одговори како ће се земља променити у наредним годинама. Егзистенцијално питање за тренутак у којем прождиремо планету због прекомерног конзумеризма и чини се да томе нема краја; идеја и критика која сакупља немачког уметника Сергиа Инграваллеа.